«

»

Štampati ovo Чланак

Писмо из Белгије

Поштовани Саво,

Пре две године сам наручио СЕРБ, модел С-Ag, мој живот, а и живот у околици се промијенио.

Почет ћу од себе:
Много сам смиренији, имам више енергије тако да на крају дана нисам више исцрпљен, док други спавају, ја имам још времена за свирање гитаре. Тегобе са жучним каменцима су потпуно нестале, не мислим више на операцију, можда нема више каменца.

Моја жена:
Имала је много проблема са стопалима, умор на крају дана. Болови на једњаку су потпуно нестали, не траба јој више сода бикарбона и лијекови за смирење болова.

Деветогодишња унучица:
Код ње је установљен одредјен ступањ аутизма. Откако носи СЕРБ постала је сасвим друго дијете, постала је врло мирна и даје нам потпуну пажњу кад јој се обраћамо.

И још, женини родитељи су Белгијанци: отац 87 и мајка 83 године.

Пре две године говорили су да је њихов живот при крају и да им ништа више није потребно.
Откако носе СЕРБ, реновирали су стан, купили су други ауто, иду два пута седмично куглати и картати се у друштву. Имају шестеро дјеце, петнаест унучади и једанаест праунука (замислите све те рођендане и прославе).
Ове године (2012) су били на годишњем одмору у Хрватској.
Таст има металне плочице у грудном кошу као посљедица операције рака на желуцу, па кад би пролазио кроз детектор на аеродрому огласила би се сирена, али откако носи СЕРБ, нема никакве реакције на детектору. Са својих 87 година не говори више о крају живота него се нада доживјети и сљедећи годишњи одмор на Јадрану.

Чујем само позитивне реакције од људи који су дошли у контакт са СЕРБ-ом. Има их и који се баве спиритуалним, енергетичним активностима.

Саву и његов СЕРБ сам случајно нашао на интернету и драго ми је (Ништа није случајно).

Име ми је Мирко Матијашић, живим скоро 40. год. у Белгији.
Ланакен, 17.07.2012.

Моја е-адреса: mirkomati@telenet.be

Лијепи поздрав
Мирко